Instalacija FreeBSD 6.2 (uz WinXP)

Obzirom da sam imao negativno iskustvo prije cini se davnih 2-3 godine, koje se doduse sasvim komotno moze pripisati mojoj ljenosti da procitam instal manual, prisao sam ovoga puta rezervirano i sa strahom (citaj: stvarno sam napravio backup). Uglavnom, toplo preporucam citanje manuala svima koji se nisu do sada susreli sa *BSD instalacijama, ponajvise zbog nacina na koji barata sa diskovima. Nisam upoznat sa ostalim *BSDovima ali pretpostavljam da je slicna stvar. Naime, ono sto bi mi klasicno nazvali particije diska FreeBSD zove slice-ovima. On ce unutar jedne particije, odnosno slice-a napraviti svoje virtualne particije koje, cudnog li cuda, zove particijama. Dakle, slice > particije. Uglavnom, to je stvar na kojoj mozete sasvim jednostavno ostati bez cijelog diska. Idemo redom. Osnovna instalacija ima jedan CD, full instalacija ima 2 CD-a, drugi ce vam biti potreban ako mislite instalirati cak i one osnovne stvari na koje ste navikli, tipa bash, pa (iako ga ja nisam koristio) preporucam da ga skinete.

Boot sa CD-a i pojavljuje se fbsd loader koji ce ponuditi nekoliko stvari, od koji je prva (i defaultna) jednostavno "Boot FreeBSD". Sa time nastavljamo dalje i nakon nekoliko ekrana skrolanog teksta dize se aplikacija pod imenom "sysinstall". Sama aplikacija za instalaciju koristi curses sucelje i neodoljivo podsjeca na slackware instalaciju.
Prva stvar koju cete raditi je postavljanje locale-a, te nakon toga ce samo restartati sysinstall (pretpostavljam da koristi odabir za automatsko podesavanje nekih stvari, iako mi nije bas jasno zasto je za to potreban restart aplikacije). U sljedecim koracima postavljati cete tipkovnicu i sat, nista pretjerano posebno. Tu se negdje pojavljuje i baratanje sa diskom. E, tu krece paranoja. U install djelu handbooka pise da neki biosi translatiraju velicinu diska operativnim sustavima i da to neki puta nije bas najtocnije. Isto tako stoji da se lako moze polomit kompletan partition table ako fbsd krivo skuzi stvari i njegov fdisk krene pisati po disku. Uglavnom, meni se naravno bas dogodila slicna stvar, s time da ja nisam imao apsolutne nikakve opcije da iskljucim to u biosu (sto je preporuceno u handbooku) jer moj notebook (HP nc6120) ima prilicno spartanski bios. Prije podizanja fdiska javio mi je da mi ne valja broj cilindara diska koji bios javlja, te da ce on probati automatski zakljuciti tocne vrijednosti. Iako sam se dobrano najezio od te poruke, sjetio sam se backupa i teske ruke na kraju ipak rekao OK. Fdisk ima relativno poznato sucelje, mozda mrvu drugacije od onoga na sto sam navikao, ali nije bilo tesko snaci se. Uglavnom, obrisao sam par particija na kraju diska sto su bile viska i ostale su mi samo 2 win particije, prva je bila NTFS a druga FAT32. Odmah iza njih odabrao sam mjesto za freebsd particiju/slice, stisnuo C za kreiranje novog slice-a i odabrao defaultni tip (ako se dobro sjecam bio je 165, odnosno 'freebsd'). I to je to sto se tice slice-ova. Nakon sto izadjete iz fdiska izmjene jos nece biti zapisane na disk. Zapravo, do samog kraja konfiguracije sustava NISTA nece biti zapisano na disk. To je dosta dobra stvar.
Sljedeci korak je postavka particija unutar slice-a. U handbooku je napisana cijela mudrost oko toga, zavrsite sa 5-6 particija, za swap, root, usr, var i jos pokoju stvar. Navodno to ima svojih prednosti jer odredjeni direktoriji tipa /var imaju cesto zapisivanje/citanje pa fbsd optimizira tu particiju za brze i male pristupe, dok ostalo radi dalje na neki drugi nacin (odnosno ta optimizacija nece stetiti cijelom sustavu). Taj app za podesavanje particija unutar slice-a ima u Auto opciju, koju sam na kraju koristio, iako mozete i rucno. Inace, zanimljivo je da / particija dobiva svega 128mb prostora. I navodno nikada ne treba vise. Zgodna stvar. Po defaultu swap je 2x RAM, ostalo ima neke male velicine (do 256mb) i /usr dobiva preostali disk (kod mene oko 20gb). Po meni je malo nezgodno sto po defaultu nije odvojen /home, pogotovo sto se nalazi na 128mb particiji. Pretpostavljam da BSDovci svoje podatke trpaju u /usr/share .
Nakon zavrsetka petljanja po disku krece biranje "distribucije", odnosno seta paketa. Tu su standardne opcije tipa X Desktop, Kernel Development, X Development itd, i na vrhu je opcija ALL (sto sam ja odabrao). Nemojte se zavarati, nema toga toliko puno. Kompletan ports koji dolazi u toj verziji fbsda je 440mb. Cool stvar. Uglavnom, nakon odabira distribucije biraju se odvojeni paketi (s time da su defaultni vec odabrani). Sortirano je prema tipu/namjeni, dakle editori, xorg aplikacije, shell, window manageri itd. Po defaultu sustav ne dolazi sa X-ima, ako zelite jednostavni Xorg dovoljan vam je prvi CD i odabir Xorg servera, dok za recimo KDE/Gnome vam treba ili drugi CD ili pristup netu (jednostavno vuce stvari sa FTP mirrora koji odaberete).
Kada je sve odabrano po pitanju paketa slijedi poduzi niz pitanja vezano uz konfiguraciju mreze, servisa koji ce se podizati pri bootu i jos dosta sitnih detalja (dodavanje usera, postavka root passworda itd). Izmedju ostalog i pitanje dali zelite da fbsd instalira boot loader, i ako da, dali "standardni" (sto na kraju ispadne da znaci "bootaj direkt u fbsd i ne pitaj nista") ili da instalira nekakav "drugaciji" boot loader. Taj "drugaciji" boot loader znaci da ce detektirati druge sustave i ponuditi boot sa njih. Zanimljivo je da ne trazi nikakvu konfiguraciju, on samo ponudi izbor sa koje particije diska zelite bootati (prikazat ce sve particije, ne samo one na kojima je nekakav OS). Tu sam imao drugi obliv hladnog znoja, ali sam na kraju opet odabrao "continue" i dolazimo do kraja.
Na samom kraju vas pita jeste li 100% sigurni da zelite napraviti izmjene sustavu koje ste odabrali, pise prilicno velikim slovima i natjera vas da stvarno dobro razmislite.

Nakon reboota pojavio se boot loader, odabrao sam ono sto je pisalo kao prva DOS particija, i drzao fige. Oke, windowsi su se podigli, dakle taj dio je bio oke. Reboot, podizanje freebsda, i to radi. Nakon sto udjete u sustav preostaje vam citanje freebsd handbooka da vidite kako se snaci.

Zadnji utisci:
Instalacija je bila prilicno bezbolna i jednostavna, rekao bih i intuitivna ali obzirom da sam dobro (par puta) procitao install manual nisam siguran da mogu biti objektivan jer sam na sve imao pripremljene odgovore u glavi. Neke stvari su malo cudno napravljene po pitanju instalacijskog programa, kratice preko slova znaju napraviti nesto totalno neocekivano, a vi naravno uopce nemate pojma sto ste odabrali tim slovom jer je vec skocio korak dalje. Povratka po koracima nema, jedina opcija je (ukoliko je za taj dio moguce) pokrenuti ponovo konfiguraciju pojedinog segmenta instalacije.
Nakon instalacije KDE-a i startx-a sve radi normalno, puno stvari je automatski prepoznato (mreza), dok neke stvari trebaju manje zahvate tipa loadanje modula (za zvuk i wireless) i instalaciju dodatnih stvari (wireless firmware). Globalno, fora stvar i dobra zabava ako vam je dosadno. Sustav je dosta drugaciji od linuxa i apsolutno sve sto se moze drugacije zvati i biti oznaceno, je. Svega par komandi je slicno, ostalo se treba nauciti.

Have fun :)